Slobodan Knežević predstavlja nam se na izložbi u Zrenjaninu izborom dela nastalim od 1981. godine do danas. Pre tog perioda u stvaralaštvu ovog umetnika dominirala je grafika, rađena klasičnim tehnikama. Medutim, kreativni nemir vodio je Kneževića dalje ka inovativnim likovnim otkrićima, koja su preoblikovala plastični govor njegovih dela, pa tako raskida sa tradicionalnom formom i stvara nekonvencionalna i netipična likovna rešenja. Iskoraci iz klasičnog likovnog miljea i prodori u savremenu likovnu znakovnost vidni su na svim radovima na ovoj izložbi: kolažima, crtežima i grafikama.
Za radove u raznorodnim tehnikama autor nalazi različita idejna polazišta, postavlja različite likovno-estetske probleme, pa samim tim postiže i različite vizuelno-plastične efekte. Ipak postoji nešto što je u svim tim delima zajednički imenitelj a što proističe iz umetnikove težnje da se izražava univerzalnim jezikom geometrijskih formi. Pri tom to nije geometrija analitičko-racionalnog duha već jedna nova poetika konstruisane umetnosti gde su usaglašeni racio, intuicija i kreativna mašta.
Na zrenjaninskoj izložbi nisu predstavljeni radovi iz čuvenog Kneževićevog ciklusa "Kartoni". Naime, "Kartoni" su nastajali istovremeno i paralelno sa ovde prisutnim delima, preciznije od 1983. godine do danas, ali je u njima primaran jedan drugi likovni problem; materija podloge, koji umetnik sam pravi, postaje supstitucionalni, čak dominantni elemenat kompozicije. Dakle, to je jedno posebno polje Kneževićevih likovnih istraživanja.
Istakli smo ono što objedinjuje radove na ovoj izložbi a sada ćemo se pozabaviti njihovim osobenostima i međusobnim različitostima.
U ciklusu "Pisma kolaži" Knežević uvodi u delo ležernost igre. Šarmantnom dosetkom utilitarni predmet iz realnog života, pismo, postaje sredstvo umetnosti. U ovakvom pristupu ima sećanja na dadaizam, pop-art, ali su ona saobražena sa likovnim iskustvom ovog vremena i interesovanjem umetnika. Vizuelno vedre i kompozicijom duhovito inventivne "aranžmane" autor kolažira od jarko obojenih pravih koverata i kunstdruk imitacija papira iz pisma. Kod ovih "aranžmana" sastavljenih od upotrebnih predmeta što nose određenu ideju, autora provociraju njihove formalno - plastične karakteristike. To su hromatski aktivne, zaigrane kombinacije jednostavnih geometrijskih oblika. Realni predmeti primaju apstraktna obeležja. Na ovim "ansamblima" geometrija je oslobođena hladnoće i sterilnosti i proizvod je stvaralačke fantazije, radosti igre. Kreativna zabava umetnika dalje se nastavlja spajanjem dva tri pisma - kolaža, ili njihovim multipliciranjem spontanom, trenutnom refleksijom.
Na drugom ciklusu kolaža Knežević" računa" sa atrakcijom stvaranja ritmičkih slagalica. Pri tom su ova dela potražila novu podlogu, pod, gde se konstitutivni delovi ređaju u zavisnosti od kreativnih asocijacija autora ili mogućnosti prostora. Osnovni elemenat, modul, je kolažiran poretkom geometrijskih plastičnih jedinica artikulisanih voljom autora. Na njemu dominiraju ekspresivne široke crne linije koje "uramljuju" pa time i oblikuju intenzivno obojene površine. Blaga zakrivljenost središnje linije - konture, oduzima pravilnost geometrijskim površinama i upravo to unosi izvesni "šarm" u kompoziciju. Svi moduli imaju isti geometrijski raspored a razlikuju se u varijacijama i kombinatorici boja.
Njihovim slaganjem u podni mozaik postižu se živi vizuelni stimulansi koji nas zabavljaju a pri tom nose duh savremenog plastičnog senzibiliteta. Na crtežima, sa ove izložbe, je vizuelni prostor pročišćen svedenom geometrijom. Prisutna je svesna redukcija a pri tom, minimum likovnih podataka, uspostavlja vizuelnu celovitost prizora. Umetnik crta akrilik bojom. Svetlo topla boja podloge je tu da istakne moćnu, široku crnu liniju koja u delo unosi svojevrsnu ekspresiju. Te čvrste, precizne linije i jednostavne konstrukcije koje one grade, svojim rasporedima na kompoziciji teže da pobegnu od šematizma i egzaktnog reda ka slobodi protezanja linija i postavljanja formi. Na nekim crtežima, nasuprot snažnom gradivnom elementu, nalaze se senzibilne, perforirane ili reljefne tačkice, koje multiplikacijom formiraju geometrijski oblik.
Ovi Kneževićevi crteži podsećaju donekle na konstrutivističke tendencije klasične moderne, ali imaju samo prividno njihovu jasnoću, jer je ovo umetnost ambivalentnih osobina, potpuno u skladu sa duhom postmodernih zbivanja.
Recimo još da i ovde, kao i na kolažima, autor spaja dva ili više crteža velikih dimenzija i njima artikuliše prostor galerije.
Pozabavićemo se dalje grafikama S. Kneževića rađenim karborundumom. To je zapravo tehnika gde se po grafičkoj ploči naslojava pesak, a preko njega boja, pa se na grafičkom otisku dobija rapava površina, kao enformel struktura na grafički način. Ta rustično i crno obojena "materija" deluje ekspresivno i ovde je spojena sa idealitetom geometriske pravilnosti. Naime, sa dve-tri zlatne linije deli se belo- crna kompozicija na nakoliko geometrijskih površina. Trouglovi koji pri tom kompozicijom dominiraju, nose određenu arhetipsku simboliku. U boji i njenoj fakturi postoji jasan polaritet: crna i rustična simbilikom je mortalna i zemaljska a njena opozicija zlatna a glatka simbilikom je sakralna. Ove likovno sintetičke kompozicije zrače duhovnim sadržajima.
Grafike su velikih dimenzija a umetnik ih spaja i tako pojačava utisak monumentalnosti.
Zaključimo na kraju da se Slobodan Knežević sa impresivnom slobodom i radošću stvaranja, kao i ozbiljno utemeljenom likovnom erudicijom, kreće u prostorima savremene likovne znakovnosti.
Jasmina Tutorov
